Manipulacija

Nauči čovek da prepoznaje one signale u govoru, držanju tela, pogledu, pokretu koji u našem sagovorniku otkriva istinitost njegovih tvrdnji. Daleko od toga da smo uvek skoncentrisani na te elemente, koji su, zapravo, izuzetno bitni, te se desi da budemo prevareni. Normalno. Ali, u principu, ako neko ne gleda u oči dok priča, makar imao lepe snene krupne okice, to znači da živi u svom svetu, koji obično nema veze sa realnosti, sem u onoj meri koja je potrebna da se prevari sagovornik. To su nesvesne radnje onih koji nemaju hrabrosti da prvo samim sebi iskažu stav o bilo čemu, a onda i da ga se pridržavaju. Kako od njih očekivati da te stavove izlože bilo kome, gledajući ga u oči? Na nekom dubljem polju smatram da njihova duša, koja je po prirodi istinoljubiva, pati, te ne želi da “prlja” tuđe duše, prelivajući se iz očiju takvog čoveka u oči čoveka istinoljupca.Po pravilu, lepo je slušati te osobe koji pričaju o svojim pogledima na svet, jer imaju tu neku notu neuobičajenog u sebi. A zapravo, beg od stvarnosti ih vodi u te vode. Manipulatori često sebe vide očima sveca, njima je uvek neko nešto napravio i pravi da oni ne mogu da napreduju na svim poljima na kojima žele. Oni uvek imaju “kupljivu” priču kako su jadni, iskorišćeni, bačeni i odbačeni, a oni su, eto, baš sve dali što su imali i mogli, no to nije bilo dovoljno. I nikad nije! Ali, uistinu nije, jer njihovo sve jeste iz tog poremećenog ugla, koji nema mnogo veze sa onim šta drugi žele, te nisu sposobni videti celokupnu sliku koja bi bila za dobrobit svih i na taj način, isterivanjem svojih vizija, neretko povređuju one najbliže.Istina traži da bude iskazana. To jeste tako. Pravda nije isto što i istina. Pogotovo naše, ljudsko poimanje pravde. A manipulatori često idu iz ugla pravednosti. Oni to tako vide, tako treba da bude. Kako njihova pravda nije istina, onda isteruju svoju pravdu na sve moguće načine. Prvo tiho, polako, a onda sve žešće i žešće dok ne pređe u neki vid agresije. Bilo to pasivno- agresivnim načinom, verbalno ili fizički. Postoje mnoge situacije gde se svi vidovi agresije takvih ljudi prepliću. Tad je najteže biti u blizini takvih ljudi.Igrom slučaja, bila sam u prilici da komuniciram sa mnogim profilima ljudi upućenim u ovu tematiku. Ono što je zajednički imenilac za sve je, da ne postoji način da se izborimo sa manipulatorima! Ili smo u poziciji gde moramo prihvatiti njihovu manipulaciju, ukoliko postoje druge kvalitetne osobine tih osoba koje su dovoljno dobre da se njihova manipulatorska strana podnese. Ili ih skrajnimo iz svog života koliko god je to moguće, da možemo slobodno da funkcionišemo u svom ličnom prostoru i uverenjima.Zaista ne znam da li je moguće nekoga ko je navikao manipulacijom krojiti svoj i život svojih bližnjih, promeniti. Ali bi svet definitivno bio lepše mesto ukoliko bi i oni imali hrabrosti iskazati svoje mišljenje i stajati iza njega. Bilo ono dobro ili loše, bar ostali znaju na čemu su. Ovako, dok se to ne desi, slušaćemo njihove iskaze, često kontradiktorne. Gledati njihovo isterivanje nekih od tih iskaza, jer se konstantno menjaju i pakuju u ono što njima odgovara. Pokušavati ublažiti posledice njihovih dela, koja su, opet kao bure baruta, te nikad ne znaš koje zrno si dohvatio. I na kraju, ko smogne snage, otići da živi svoju istinu, drugačiju od te, u kojoj teško da je prijatno biti.